Onaj ko se danas angažuje politički i preuzme političku odgovornost, u pravilu pripada jednoj partiji. Osoba koja je politički angažovana i želi preuzeti političku odgovornost, ali je nezavisna od neke partije u današnjem političkom životu jedva da igra neku ulogu.
Uputstvo za odbornike - Partije
Predstoje nam novi izbori, te samim tim i nov sastav skupštine opštine Bački Petrovac. Iako mislimo da naši odbornici znaju osnove funkcionisanja parlamentarne demokratije, verujte mi na reč oni POJMA NEMAJU!
Odbornici u skupštini opštine Bački Petrovac ne znaju čak ni osnovne pojmove a kamo li principe funkcionisanja parlamentarne demokratije.
Ovo je uputstvo za one koji su odbornici i one koji bi hteli to da postanu. Za početak razjasnićemo osnovne pojmove :
Šta je to Partija ?
| Onaj ko se danas angažuje politički i preuzme političku odgovornost, u pravilu pripada jednoj partiji. Osoba koja je politički angažovana i želi preuzeti političku odgovornost, ali je nezavisna od neke partije u današnjem političkom životu jedva da igra neku ulogu. |
Definicija Partije 1
| Partija je grupa istomišljenika, čiji je cilj provođenje njihovih zajedničkih političkih pretpostavki. |
Definicija Partije 2
Partije su slobodni savezi istomišljenika, koji prave programske predloge za rešavanje problema i kandiduju svoje članove za parlamentarne mandate i službe u vladi, da bi nakon uspeha na izborima u ovim institucijama ostvarile svoje programe.
Waldemar Besson/Gotthard Jasper, Vodič kroz modernu demokratiju, Bonn BpB 1990. |
Delovanje Partija
Partija mora da utiče na obrazovanje političke volje. Ona teži celokupnosti političkog delovanja. Učešće u obrazovanju političke volje tiče se kako dužeg vremenskog perioda, tako i široke oblasti delovanja. Prema tome, nije dovoljno ukoliko neko političko udruženje deluje isključivo na lokalnom sektoru.
Partija mora prepoznati volju naroda i redovno učestvovati u predstavljanju naroda. Time se partija razlikuje od saveza koji ne nosi političku odgovornost za sve oblasti, ili od građanskih inicijativa koje samo punktuelno imaju uticaja, ali ne preuzimaju predstavljanje političkih službi. Ovo, opet, ne znači da će svaka partija zaista i dobiti mandate u parlamentu.
Političko udruženje koje ima za cilj da bude priznato kao partija, mora istupati i u javnosti. Ko se ustručava svetla javnosti i deluje samo skriveno, ne ispunjava uslove da postane politička partija.
Cilj jedne partije ili grupe srodnih partija je osvojiti većinu u parlamentu (koalicione partije, većinske partije), a time dobiti politički uticaj. Protivnici ove grupe koja u parlamentu osvoji većinu nazivaju se opozicione partije.
Promena pozicija partija je osnovna pretpostavka modernog ustavnog života, posebno u parlamentarnim sistemima. Tamo gde jedna partija tvrdi da sama predstavlja volju naroda (kao većina ili manjina) ili tamo gde jedna partija sebe shvata kao elitnu, nastaje jednopartijski sistem (npr. diktatura).
Razlikovanje partija po funkciji u političkom sitemu:
Vladajuća partija:
| Ovo je partija koja je bila uspešna na izborima i izvojevala pobedu, tako da ona do sledećih izbora postavlja članove vlade. Pri tome, naravno, može postojati više vladajućih partija koje zajedno, kao, koalicija predstavljaju vladu. |
Opoziciona partija:
Ova partija je na izborima imala manji broj glasova i u parlamentu predstavlja opoziciju. Naravno, da može postojati više opozicionih partija čiji je cilj da se, nudeći svoja alternativna rešenja, dopadnu biraču i da mu se, na taj način, preporuče za sledeće izbore.
|
Razlikovanje partija po društveno političkim ciljevima:
Nacionalističke partije:
| Suprotno demokratskim pravilima igre, nacionalističke partije neguju nacionalističko razmišljanje koje se sa svojim shvatanjem nacionalnog karaktera i rasističkim pretpostavkama često kosi sa demokratijom. Uzroci za ovo "svetsko zlo" pronalaze se u liberalizmu i komunizmu. |
Konzervativne partije:
| One pokušavajau održati "tradicionalno", odnosno ponovo ga uspostaviti. Zbog toga one imaju prilično skeptičan stav prema novinama i promenama, ali istovremeno naglašavaju da se tradicionalni principi ne mogu provoditi trajno bez bitnih reformi. |
Liberalne partije:
| One se pozivaju na prava individue na sveukupnu slobodu i naglašavaju nepovredivost pravne države. Nacionalizacija proizvodnih sredstava se odbija. |
Socijaldemokratske partije:
| One teže ka socijalnoj pravednosti i političkom redu koji počiva na izjednačavanju socijalnih razlika među ljudima. Ove partije se posebno zalažu za privredno slabe kategorije stanovništva. |
Komunističke partije:
| Nezavisno od (mogućeg pogrešnog) mišljenja većine stanovništva, ove partije insistiraju na njihovoj vodećoj ulozi "avangarde" (prednosti) društvenog napretka i propagiraju diktaturu proleterijata. |
Razlikovanje partija po oblasti političkog delovanja:
Narodna partija:
| Ona pokušava obratiti pažnju na interese i potrebe svih grupa stanovništva, te se ne ograničava od pojedinih slojeva društva, već u svoje redove integriše što je moguće više građana. Međutim, to ni izdaleka ne znači da narodna partija nema svojih težišta vezanih za strukturu birača i svog članstva. Način posmatranja sveta, tj. pogled na svet za narodnu partiju je drugorazredna uloga. |
Interesna partija:
| Ona se obavezuje interesima jedne specijalne (npr. socijalne, konfesionalne, regionalne) grupe, i ne pokazuje pretenziju da bude jednako simpatična svim delovima stanovništva. Partijska programatika je kod interesnih partija vrlo bitna stavka. Jednu vrstu interesne partije predstavlja i klasna partija. |
Razlikovanje partija po odnosu prema političkom sistemu:
Sistemski konformna partija:
| Ove partije odobravaju politički sistem u kojem deluju. Težište njihovog rada je ili stabilisati političko uređenje u kojem deluju ili ga korak po korak poboljšati reformama. |
Partija neprijateljski nastrojena prema sistemu:
| Ove partije ne prihvataju principe postojećeg sistema. Najkasnije nakon preuzimanja vlasti ove partije prestaju se držati pravila. One ili zabranjuju druge partije (kao što je bio slučaj sa NSDAP-om 1933. godine) ili ih degradiraju u tolikoj meri, dok ove ne dostignu ulogu satelita (kako je u bivšem DDR-u praktikovala SED). |
Uprkos značaju ili upravo zbog značaja koji imaju partije u modernoj masovnoj demokratiji, nedostatak partijske demokratije se ne sme zanemariti, da bi se uz pomoć reformi moglo raditi na rešenju problema.
Nedovoljno razumevanje mnogih građana za partije još uvijek otežava njihov rad. Tradicionalna averzija ima mnogo uzroka . Za jedan deo javnosti, legitimne političke rasprave još uvek predstavljaju "prepucavanje" među partijama, a činjenica da ministri moraju pripadati političkim strankama ni u kom slučaju se ne odobrava. Neki misle da bi "neutralni stručnjak" posao obavljao mnogo bolje. Ipak, mora se obratiti pažnja na činjenicu da se "stručno" s jedne strane baš i ne može odvojiti od "političkog" s druge strane. Mnogi, delimično kontroverzni i još uvek u potpunosti nerešivi zahtevi i interesi jednostavno zahtevaju političke odluke.
Tradicionalne forme antipartijskog efekta - po istraživanjima političke kulture - opale su u poslednje vreme. Međutim, stare predrasude u novim oblicima porasle su pre svega među mlađom populacijom. Mnogi mladi ljudi ne vežu danas svoja prva politička iskustva za partije, nego upravo za nešto mnogostranije i opuštenije inicijative na lokalnom i regionalnom nivou, koje se bave temama kao što su zaštita okoline, mir, feminizam, treći svet ili "antifašizam". "Etablirane" partije za mnoge mlade ljude predstavljaju "zaleđene" i "prašinom pokrivene" sredine, čiji su članovi "karijeristi", a unutrašnja organizacija nedemokratska. Mnoge od ovih predrasuda ne počivaju na sopstvenom iskustvu, nego su jednostavno produkt alternativne i protestne scene. Iako je mnogo od ovoga samo opšte viđenje i preterivanje, te nije ispravno formulisano, ne smemo zaboraviti da kritika "etabliranih" partija ipak ima svoju osnovu i ne počiva samo na nedovoljnom uvidu u uslove funkcionisanja pluralističke demokratije .
|
