1. moćni i kontinuirani nacionalizam (fašistički režimi teže konstantnoj upotrebi patriotskih parola, slogana, simbola, pesama, zastava);
2. prezir prema priznavanju ljudskih prava (iz straha od neprijatelja i iz razloga bezbednosti fašistički režimi uveravaju narod da ljudska prava mogu biti ignorisana kad to nalaže potreba; ljudi su skloni da zažmure pred torturom, pogubljenjima, ubistvima, dugim robijanjem političkih protivnika ili da to čak odobravaju);
3. identifikacija neprijatelja/dežurnih krivaca kao osnovnog ujedinjujućeg razloga (narod se ujedinjuje u patriotskom zanosu oko neophodnosti da se eliminiše uočena zajednička pretnja ili zajednički neprijatelj; to su po pravilu rasne, etničke ili verske manjine, liberali, komunisti, socijalisti, teroristi);
4. prevlast vojnog elementa (čak i kad postoje vrlo ozbiljni domaći problemi, vojska dobija nesrazmerno visok udeo u budžetu, a domaće životne teme su gurnute u drugi plan; vojnici i vojna služba se glamurizuju);
5. žestok muški seksizam (u vladama fašističkih država skoro isključivo dominiraju muškarci; tradicionalne uloge polova postaju još rigidnije; razvod, abortus i homoseksualnost su progonjeni, neguje se predstava o državi kao temeljnom zaštitniku porodice);
6. kontrolisani mediji (nekad medije direktno kontroliše vlast, a nekad ih posredno kontrolišu državna regulativa, portparoli i vladini funkcioneri; cenzura je česta, osobito u ratnim vremenima);
7. opsesija nacionalnom bezbednošću (vlada koristi strah kao motivaciono oruđe za vladanje masama);
8. religija i vlast su isprepletene (vlade fašističkih zemalja su sklone korišćenju najrasprostranjenije religije kao sredstva manipulisanja javnim mišljenjem; nosioci vlasti rado koriste religioznu retoriku i terminologiju, čak i onda kada su verska načela dijametralno suprotna vladinoj politici ili delovanju);
9. moć korporacija je zaštićena (industrijska i poslovna aristokratija dovodi na vlast lidere stvarajući probitačne odnose između biznisa i vlasti i obrazujući novu elitu moći);
10. moć rada je ugušena (organizovana moć rada predstavlja jedinu realnu pretnju fašističkoj vlasti i zato se radnički sindikati ukidaju ili oštro proganjaju);
11. prezir prema intelektualcima i umetnosti (promocija ili tolerisanje otvorenog neprijateljstva prema višem obrazovanju i univerzitetima; nije neuobičajeno da se profesori cenzurišu ili čak hapse; sloboda izražavanja u umetnosti i književnosti se otvoreno napada);
12. opsesija zločinom i kaznom (u fašističkim režimima policiji je data gotovo neograničena vlast u sprovođenju zakona; ljudi su često spremni da zažmure pred policijskim zloupotrebama i da se čak odreknu građanskih sloboda u ime patriotizma; neretko postoje nacionalne policijske snage sa skoro neograničenim ovlašćenjima);
13. neobuzdana korupcija, deljenje položaja i privilegija po stranačkoj pripadnosti (fašističkim režimima uvek vladaju grupe prijatelja i saradnika, koji postavljaju jedni druge na pozicije u vlasti i koriste vlast da zaštite svoje prijatelje od polaganja računa; nije neuobičajeno da su nacionalni izvori i blaga predmet prisvajanja ili otvorene krađe od strane nosilaca vlasti);
14. izborne prevare (ponekad su izbori u fašističkim zemljama potpuna prevara, a ponekad se na opredeljenja građana i rezultate izbora utiče prljavim kampanjama protiv opozicionih kandidata sve do njihove fizičke likvidacije, kontrolom broja glasalih, promenama granica izbornih okruga ili manipulacijom medija; za fašističke države je takođe tipično korišćenje sudstva za kontrolu nad izborima ili nameštanje izbornih rezultata).
A sada uzmite tačku po tačku, i kažite da ove karakteristike fašizma nisu odavno prisutne u Srbiji ?!
.
