Novi Ustav Srbije je problematičan po pitanju Vojvodine, stav je koji je izražen na saslušanju održanom u Evropskom parlamentu, održanom na inicijativu mađarskih NVO iz Vojvodine i katalonskog poslanika u EP Bernata-Žoana Marija. Između ostalih, sastanku su prisustvovali v.d. predsednika novosadske NVO za zaštitu manjinskih prava «ARGUS» Antal Bozoki i predsednik Mađarskog građanskog saveza Laslo Rac Sabo.

Bozoki je tom prilikom naglasio da se novi Ustav Srbije i ne bavi pitanjem autonomije Vojvodine, već samo Kosova, dodajući, međutim, da Ustav dozvoljava da vlast po svom nahođenju stvara nove autonomije i ukida postojeće. On je istovremeno ukazao evropskim parlamentarcima na to da Ustav Srbije nije dobio natpolovičnu većinu na teritoriji Vojvodine na prošlooktobarskom referendumu što, kako je interpretirao, znači da Vojvođani hoće autonomiju koja ima istorijske, kulturne, ekonomske, geografske, tradicionalne i manjinske karakteristike.

 Bozoki smatra da Vojvodina treba da bude evropska autonomija, sa zakonodavnom, izvršnom i ekonomskom samostalnošću, ali je napravio gaf kada je rekao da Vojvodina daje više od 35 odsto budžeta Srbije, dok joj se po novom Ustavu vraća samo sedam procenata, što je, po njemu, “dovoljno samo za plate u pokrajinskoj administraciji”.

Govoreći o manjinskoj problematici, Bozoki je rekao da bi plan za Kosovo specijalnog izaslanika UN-a Martija Ahtisarija, ako se ostvari, mogao biti dobro polazište za rešavanje manjinskog pitanja u Pokrajini, odnosno da bi manjine u Vojvodini trebalo da imaju prava koja će dobiti manjine na Kosovu.

– U Vojvodini ima nade za trajan mir i spokoj, ako ona dobije autonomiju i ako se uzmu u obzir manjinska prava – kazao je Bernat Žoan Mari, dodajući da Vojvodina može biti dobar primer za to da mnoštvo etničkih grupa može zajedno da živi u miru i samostalno, ali je pri tom napomenuo i “da se u Briselu zna da u Vojvodini probleme prave narodnosne grupe koje dolaze iz drugih krajeva i da u Srbiji nema prevelike tradicije suživota različitih zajednica”.

– Ovo su bile informativne konsultacije s ovdašnjim nevladinim sektorom, što je čest slučaj u praksi evropskog parlamentarizma, i zato tome nije prisustvovao niko od predstavnika pokrajinske administracije – rekao je juče za “Dnevnik” predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš. – Međutim, u naredne dve ili tri nedelje i ja ću ponovo posetiti EP i imati niz sastanaka s njegovim zvaničnicima, kako bi se o ovim i mnogim drugim, za nas i te kako aktuelnim temama, razgovaralo i na mnogo zvaničnijem nivou.

Ispravljajući Bozokijevu grešku, on je napomenuo da nema ni govora o tome da plate pokrajinske administracije troše čak sedam procenata republičkog budžeta, ali je isto tako i ponovio da je novac koji Pokrajina dobija iz Beograda nesrazmerno mali naspram njenog učešća u punjenju budžeta.

– Veliki je jaz između onoga što se ovde zaradi i onoga što Vojvodini ostaje i mi stalno skrećemo pažnju na činjenicu da Pokrajina u budžetu Srbije učestvuje s 35 do 55 odsto, a da joj se odande vrati samo sedam procenata. Drugim rečima, tek svaki šesti dinar koji se ovde zaradi ostane u Vojvodini, a sve ostalo se odavde iznese. Isto tako, nije samo ova radna grupa EP-a konstatovala da Ustav Srbije nije dobar za Vojvodinu, jer su to i te kako dobro uočili i građani Vojvodine, zbog čega su ga masovno i bojkotovali na referendumu – poručio je Kostreš.

Ukazujući na to da će to, okvirno, biti stavovi na kojima će insistirati i pokrajinska delegacija koja će, s njim na čelu, uskoro posetiti EP, spiker pokrajinskog parlamenta je odbacio tezu o formiranju snažne lobi grupe pri evropskim institucijama, koja bi zastupala vojvođanske interese i insistirala na njihovom uvažavanju od republičkih vlasti.

– Moj stav je da je autonomija Vojvodine pitanje koje, kroz dijalog, moraju rešiti sami Vojvođani, u saradnji s centralnim vlastima, i da je najgori scenario da jednom dođemo u situaciju da to pitanje rešava neko sa strane. Smatram da je dosadašnji predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković bio potpuno u pravu kada je izjavljivao da će decentralizacija Srbije i vraćanje autonomije Vojvodini biti jedan od uslova za ulazak Srbije u Evropsku uniju.

 Ali ne bih voleo da se to pitanje na kraju rešava kao još jedan “nametnuti” uslov koji moramo ispuniti, već želim da predstavnici Republičke vlade shvate da Vojvodina jeste sastavni deo Srbije, ali i da Vojvođani imaju pravo da raspolažu novcem koji zarade – naglasio je Kostreš, dodajući da se u Evropskom parlamentu i drugim institucijama EU mnogo više lobira za to da Vojvodina bude most između Srbije i Evrope, kako bi što više kapitala iz Evropske unije ušlo u Vojvodinu i Srbiju, da se popravi naš inostrani imidž i uspostave što kvalitetnije i značajnije veze koje donose napredak celoj državi.

A. Grubeša