Danas sam opet bio bad boy i gledao televiziju ( redovno izbegavam, neću više - majke mi - ) i nabasam tako na jednog političara ( neću mu pominjati ime, da ne ispadne reklama - hint - nije Čeda Jovanović ) koji ima petlju da kaže i neke stvari koje su tabu tema za sve ostale koji se bave politikom, a povezano je sa brojem glasova koje posle treba da dobiju na izborima, a kako ovdašnji političari mnogo vole da ih mase vole i da to potvrde na glasačkim listićima, uglavnom izbegavaju da pričaju istinu i radije pribegavaju pričanju bajki....
Elem kaže dotični ( moja slobodna interpretacija )
Zamislite apsurd, da Srbija nije osuđena zbog genocida u Bosni ( Srebrenica ) prevashodno zbog glavnog aduta koji je svuda u procesu nabijala na nos sudijama, a taj adut nije ni manje ni više nego broj dezertera koji nisu hteli da učestvuju u pokolju drugih ljudi a u cilju stvaranja velike Srbije.
Ako nastavite ovu logičku misao, može se svašta zaključiti.
Kao prvo, Srbiju su od sramote koju nosi još samo jedna zemlja u istoriji ( Hitlerova Nemačka ) spasili upravo oni koji su od Srbije bežali, i za to bili proganjani, ucenjivani, izloženi fizičkoj i psihičkoj torturi, stavljani na kojekakve crne spiskove, stubove srama.... dodati slobodno vaše iskustvo....
Ovi što sad seire nad presudom suda u Hagu ( kojeg sada priznaju za merodavan, ali kad se sudi njihovim vođama, onda je taj sud jedanaesta rupa na svirali ) a koji su u ratovima za propast Srbije uglavnom ili agitovali na uništenju svega što nije srpsko ili lično u njima učestvovali kao dobrovoljci. Ima da se zahvale upravo i jedino dezerterima što neće u istoriji biti upisani debelim masnim crnim slovima, rame uz rame sa SS jedinicama.
Mogu da zamislim kako će se ovi što hoće ponovo da brane Kosovo našom krvlju (počevši od SRS pa sve do Demokratske stranke ) i dok će se oni slikati po TV i novinama, a mi valjati po blatu i bežati od Nato aviona, upotrebljavati ovu presudu kao opravdanje za to da su oni bili i ostali u pravu !
Ovi zbog kojih je Srbija oslobođena sudske presude za genocid ( ali je osuđena za nesprečavanje genocida, što se takođe prećutkuje u Srbiji ), više i ne žive u Srbiji već su, bar većina njih, pobegla iz nje ostavljajući je na milost i nemilost patriotama krvavih ruku....
Možemo zapasti u neviđene apsurde ako sledimo logiku, ali batalimo logiku, to u Srbiji ne važi, nema veze i niko je ne zarezuje ni 2%. Još me samo čudi samo to kako su upravo ti koji su zločine činili, potegli kao svoje oružije, upravo one koje su progonili. I samu bezočnost upotrebe takvog argumenta od strane dželata!
A Vi? Gde ste bili vi?
Sećam se tog perioda, kada su većinu mojih drugova vijali, što da im uruče poziv, što da im obuku uniformu ( ako im je neko od ukućana neznanjem, zapečatio sudbinu, i potpisao poziv umesto njih ), njihovo sakrivanje kod rođaka, baba, prijatelja i svuda samo što dalje od kuće. Nije da sam neki heroj ali ja sam mirno sedeo kući, čvrsto rešen da lično potpišem poziv, spakujem ruksak, i brišem iz Srbije sa tim pozivom u džepu odmah istog dana. Kao ulaznicom koja otvara vrata normalnih država! I moje agonije što poziv nikako da stigne a već počeli da šalju i polu sposobnim ( ta nisam valjda šugav, što me neće ).
Mozgajući o razlozima što me Slobina vojska neće, setim se pijanke sa jednim načelnikom ONO i DSZ na samom početku rata u Hrvatskoj, i moje iskrene izjave da, pošto meni Hrvati nisu ništa uradili, niti napali moju zemlju, ako mi daju oružije prve koje ću upucati, su upravo oni koji su mi oružije dali, jer su u stvari oni moji neprijatelji ( dobro sam shvatio Krležu i njegovu knjigu - Mars, Hrvatski bog rata - bar mislim da se tako zvala, obavezna srednjoškolska lektira u moje vreme ). Jedva čekam da se otvore dosijei ( a otvoriće se kad tad, pa da pročitam šta je dotični zapisao u moj, da li nešto kao, neprijatelj države ili neuračunljiv.... ) !
Kad sam konačno skontao da ja poziv neću dobiti, reših da uzmem stvar u svoje ruke, jer već stvarno nisam imao kud i ne bi preživeo u Srbiji,  u medjuvremenu vođen na streljanje od crvenih beretki ( samo zato što sam im pominjao u jednoj rečenici majku i komunizam ) imao konflikt sa nekim kapetanom, pored parkirane na sred druma, kolone tenkova. Konflikta sa komšijama koji su sve sa tri prsta oduševljeno pozdravljali tenkove na proputovanju za Vukovar..... I da poziv sam sebi napravim, nabavio sam neki poziv koji je dobio neko od mojih drugova i mrtav ladan ga falsifikovao na moje ime!